Izgleda da G17 menja politiku? ili?

Gospoda iz vrha G17+ (Potpredsednica G17 PLUS Ivana Dulić Marković, članica Predsedništva G17 PLUS Suzana Grubješić i član Glavnog odbora G17 PLUS Vlajko Senić) okićeni zastavama koje očito podržavaju.


БЕОГРАД, 9. ОКТОБРА (СРНА) - Потпредсједник Г 17 плус Ивана Дулић-Марковић рекла је данас да ће ова странка на идућој сједници Владе Србије поставити питање шта се дешава са иницијативом Скупштине Војводине о забрани спречавања дјеловања неонациста и других сличних група у Војводини. "Посланичка група Г17 плус учиниће све да се на дневном реду Скупштине Србије нађе кровни закон против дискриминације који је припремила група стручњака из Центра за унапређење правних студија", рекла је Марковићева на конференцији за новинаре у Београду. Она сматра да је сада потребна политичка воља да би овај закон ушао у Скупштину и да би био усвојен. Марковићева је истакла да би цјелокупно друштво требало дати свој максимални допринос у борби против насиља. "Први корак у тој борби је свакако мобилисање јавности. Грађани Новог Сада су у недељу јасно и гласно рекли стоп фашизму", рекла је она. Према њеним ријечима, други орак у борби против свих видова насиља и агресије јесте неопходност да се захтјеви јавности преточе у процедуре, а да се проблеми рјешавају у институцијама.

Говорећи о реаговању полиције на недјељном скупу у Новом Саду, Марковићева је рекла да је полиција учинила све да се сукоби спријече, а да се као пропуст полиције може означити једино техничка грешка којом је при проласку демонстраната поред Дома војске био постављен само један кордон полицајаца. "То је био једини пропуст. Ја сам сведок да је од раног јутра полиција покушавала да на миран начин уклони све оне који су тог дана представљали потенцијални извор агресије у Новом Саду", закључила је Марковићева.
Izvor: SRNA

Kada bih imao priliku da reagujem na ovu izjavu potpredsednice G17+ postavio bih joj sledeća pitanja:

1. Da li se Vaše prisustvo na strani secesionista i homoseksualaca može tumačiti kao politika G17+ koja se izjašnjava kao stranka desnog centra?
2. Da li ste svesni protuustavnog delovanja ove grupe autonomaša?
2. Da li Vi kao potpredsednica G17+ ovim gestom pokušavate da kažete javnosti da se G17 zalaže za nezavisnu Vojvodinu?
3. Šta podrazumevate pod diskriminacijom? Odnos neonacista prema secesionistima i homoseksualcima? Ili odnos države prema organizovanim grupama kakvi su i neonacisti i homoseksualci i secesionisti?
4. Da li Vaša borba protiv neonacizma podrazumeva osudu i u susednoj Hrvatskoj, prvenstveno Tompsona i svih njegovih ljubitelja i slušalaca, pravaša, g. Đapića i drugih?
Naravno, sumnjam da bih dobio odgovor na ova pitanja.. Neka pitanja se u našim medijima jednostavno ne postavljaju...

Pozdrav iz Beograda

Odgovor na komentare

Prije svega želio bih da se zahvalim na komentarima...

Na prvi komentar, sledećeg sadržaja:

Evo, postovani autoru teksta, ja zelim da tebe i tvoju porodicu probudim udarcima palicama usred noci, kamionom sprovedem u voz u kome cete provesti nekoliko dana bez hrane i vode, da bih vas sproveo u koncentracioni logor gde ce tvoju suprugu silovati, dete smesta staviti u gasnu komoru gde ce se malisan ugusiti u najstrasnijim mukama okruzen nepoznatim, golim ljudima, dok ces ti raditi, ako u tebi ostane iole snage, na pakovanju ljudske kose u jastuke dok te ne ubiju tifus, glad ili srcana insuficijencija.
Pri tome, ovo ti javno govorim, i javno te obavestavam da se politicki organizujem da bih to zaista uradio. Da li i dalje zelis slobodu govora za mene?
Kako mozes porediti tolerisanje homoseksualnosti i tolerisanje nacizma?

Odgovorio bih sledeće: Dragi anonimni pošiljaoče. Pre svega morao bih da ti razjasnim neke pojmove kao što je sloboda govora. Ako uzmemo američki primer apsolutne slobode govora, koju svakom američkom državljaninu omogućava Prvi amandman, primetićemo da svaka grupa (nacisti, antiSemiti, homoseksualci, satanisti, rasisti i dr.) ima pravo da javno izrekne svoje stavove; ima pravo da organizuje javne marševe, parade, mitinge i sl. Njima to omogućava upravo američki Prvi amandman. Ako bi bilo koji pripadnik određene grupe izašao u medije i javno izrekao da Marka Markovića treba ubiti zato što je crnac ili zato što je homoseksualac u tom slučaju navedeni pripadnik grupe bio bi krivično odgovoran. Takođe ako bi taj pripadnik određen grupe izašao u javnost i pozvao svoje istomišljenike da izađu i da nasilno spreče manifestaciju slobode govora oličenu u npr. homoseksualnoj paradi, on bi takođe bio krivično odgovoran. Ono što sam ja u mom postu pokušao da objasnim jeste da ako sledimo američki primer slobode izražavanja i primer američke demokratije (a mnogi moderni mediji ne kriju tu naklonost) onda moramo jasno da se opredelimo: da li smo za slobodu izražavanja u kojoj su i nacisti i homoseksualci ravnopravne grupe u društvu sa pravom da iskažu svoje stavove ili smo za to da ograničimo slobodu izražavanja i zabranimo i jedne i druge. Ne može se ovo selektivno primenjivati samo na jedne ili samo na druge. Što se tvog posta tiče, to ne spada u slobodu izražavanja jer si javno pretio određenoj osobi da ćeš je ubiti. To je itekako krivično delo.
Što se tvog pitanja tiče, vidiš ja sam konzervativno opredeljen i ne tolerišem ni jedne ni druge. Stavljam ih u istu grupu ljudi sa određenim psihičkim poremećajima, i da se mene pita ograničio bih delovanje i jednih i drugih na našem prostoru. Ali mene se ne pita:) pa jedan od tih rezultata je sukob u Novom Sadu, sa jedne strane homoseksualaca, komunista i secesionista (po zastavama su mogli biti identifikovani) a sa druge neonacista, koji su tako okarakterisani (naveo sam da se oni u internim druženjima tako izjašnjavaju što nije bilo slučaja u javnosti) ali koji nisu izneli svastike i Hitlerove slike na ulice Novog Sada. Ovim ja ne podržavam neonaciste, samo objektivno primećujem da su u njihovim rukama bile srpske zastave a u kontramitingaša homoseksualne i secesijonističke. U ovom slučaju bih svakako optužio tzv. antifašiste jer su oni napravili jedan drugi prekršaj a to je protuustavno delovanje na teritoriji Srbije, jer njihove zastave o nezavisnoj Vojvodini su upravo to - delovanje protiv Ustava države u kojoj žive. Nadam se da sam bio ovaj put jasniji, i svakako bilo bi mi drago da opet dobijem komentar od tebe, ali ovaj put se nadam sa malo više razmišljanja i malo više znanja o materiji o kojoj raspravljamo


Što se drugog komentara tiče:

Ja razumem ovog gospodina anonimnog i zaista mi je zao ako je on to proziveo, ali isto tako mislim da nije razumeo tvoj tekst. Strasno mi se svidja ovo sto si napisao jer je i vise nego ocigledno da je Srbija svacija osim srpska. Tuzno je to sto jos uvek ne znamo pravu srpsku istoriju i sto jos uvek zivimo u zabludama i na njima zasnivamo neko misljenje. Prvo treba znati sve cinjenice pa onda lepo razmisliti, a ne ziveti zaslepljeni ideologijama bilo komunistickim, bilo fasistickim. Ne branim ni jedne ni druge samo bih zeleo da svi ljudi koji zive u Srbiji shvate da je to zemlja Srba ali da svako takodje ima pravo da se izjasni kog je porekla. A takodje mislim da bi prosperitet i integritet ove zemlje trebao da bude prioritet svima koji zive u ovoj zemlji. Hvala jos jednom na tekstu i veliki pozdrav, Nemanja

Želio bih da se zahvalim g. Nemanji Brankoviću na podršci i na apsolutnom razumevanju onoga o čemu sam pisao.


Lep pozdrav iz Beograda

Aktuelni događaji iliti šta se nalazi u pozadini...

Ovih dana našu javnost okupirao je tobože neonacistički "rebirth" koji bi trebao kulminirati danas u Novom Sadu. Kako je u pitanju veoma ozbiljna stvar, zainteresovao sam se i počeo malo istraživati na ovu temu.
Kao prvo što sam primetio na blogu Gorana Davidovića, da ne postoje konkretni nacistički simboli. Ovo me je još više zaintrigiralo, jer ako posmatramo neonacističke marševe u Evropi ili SAD-u, oni upravo obiluju nacističkim simbolima Ipak, kod ovih naših nisam primetio sličnost sa pravim zapadnim neonacistima. Moguće je da pripadnici Nacionalnog stroja u svojim internim okupljanjima veličaju fašizam, podstiču anti-Semitizam, izmišljaju neke teze o čistoj rasi i sl., ali isreno to nije bio slučaj sa ovim najavljenim okupljanjem u Novom Sadu.
Sledeće pitanje koje se samo nametnulo, jeste pa otkud onda brojni naslovi u našim medijima oko pojave nacizma i fašizma u Srbiji? Očito je da su određeni mediji, malo "prenapuhali" stvar, ali zašto? Odgovor sam pronašao upravo u cilju samog okupljanja navodnih neonacista: očuvanje srpske Vojvodine i borba protiv separatizma. I kao šlag na tortu tu se istakao kao najglasniji upravo gospodin Čanak, čovek kome autonomaške ideje nisu strane, koji je svojevremeno optuživao Međunarodni sud pravde zašto nije osudio Srbiju za tamo neku agresiju.
Upravo su iz njegovog tabora izašle prve ocene ovog skupa kao nacističkog i fašističkog. Ali ako se malo pročita između redova, gospodin Čanak ističući s ponosom svoje partizansko poreklo upravo je indirektno definisao jednu srpsku inicijativu kao nacističku i fašističku. U ovom mozaiku mi samo fali podatak od kojih partizana vodi poreklo gospodin Čanak? Od seljaka koji su branili svoje kuće ne poznavajući niti Marksa niti Lenjina niti boljševičku ideologiju ili od onih koji su nametali ovu ideologiju većini, koji su zauzeli kuće one srpske inteligencije koju su prethodno streljali da bi se rešili bilo kakvih mogućih političkih alternativa? Kada malo povežemo ove događaje sa kraja Drugog svetskog rata i ove danas aktuelne, nameće se jednostavan zaključak da je kod gospodina Čanka još uvek prisutna komunistička paradigma "veliko-srpske hegemonije" i da se svaka srpska nacionalna inicijativa prozove fašističkom.
Poslije Čankovih ispada usledila su brojna reagovanja. Veoma glasna je bila potpredsednica stanke G17+ Ivana Dulić Marković, koja je takođe osudila pojavu Čankovog fašizma i nacizma. Paradoks je upravo u tome što ovoj gospođi hrvatskog porijekla ne smeta hrvatski neonacizam, nego izgleda samo srpski. Ovo logično proizilazi iz sastanka gospođe Ivane Dulić Marković i prvog hrvatskog pravaša gospodina Ante Đapića, u Subotici. Ovaj političar je dobro poznat javnosti kao ultradesničar iz Hrvatske koji podržava ustaštvo. Kako je Hrvatska bila zvanično nacistička zemlja u Drugom svetskom ratu a ustaše dobro poznate svetskoj istoriji, svaka podrška ovom zločinačkom pokretu se može sagledati kao podrška neonacizmu. Ali za gospođu Dulić to nije mnogo važno, a očito i za stranku kojom vice-presedava. Za nju su mnogo opasniji ovi "srpski nacisti" koji, iako nemaju nikakve nacističke pretke, mogli bi da pretvore moguću liberalnu Srbiju bez Vojvodine i Kosova u upravo, ne daj Bože, Veliku srpsku Srbiju.
Njihovim tumačenjem neonacizma i fašizma uskoro su bili zagađeni svi mediji, počevši od lokalnih novosadskih medija do velikih kao što je B92. Veoma brzo su se raširile vesti o revitalizaciji "poznate" srpske nacističke misli, bez i jedne moguće analize. Naravno uz ove velike medije stali su i pripadnici raznih nevladninih organizacija, čije postojanje upravo zavisi od toga koliko će Srbija biti srpska; kao i pojedini pripadnici levog centra koji vode direktno poreklo od istih onih komunista koji su sprovodili crvenu revoluciju, i kojima je Slobodan Milošević ukinuo brojne povlastice poznatom Osmom sednicom. Upravo ti borci protiv Slobodana Miloševića ni jednom se nisu usudili da kritikuju navedenog diktatora kao čoveka koji je mrzeo Srbe, srpske običaje, veru, zastavu i himnu, nego nego su im mnogo važnije bile te ukinute povlastice i naravno poznate Slobine milijarde.
Naravno mediji kao što je B92, koji zagovaraju demokratiju i slobodu govora, nikada neće reći navedenu činjenicu, neće spomenuti bivše komuniste koji kroz DS i LDP pokušavaju da održe tekovine crvene revolucije i koju su danas najveći zagovornici ideje da treba dići ruke od Kosova, pridružiti se NATO-u, zaboraviti bombardovanje i po mogućnosti prodati sve tim našim "spasiocima". Često ćemo moći čuti upravo na B92 da su u Srbiji ugrožena prava homoseksualaca, da naši političari i naša Crkva ne tolerišu različitosti, i kako bi lako mogli ući u tamni srednji vek.
Pa gospodo novinari, moramo se odrediti ako smo slobodno demokratsko društvo koje toleriše homoseksualce onda moramo da tolerišemo i pojavu neonacista, kao što je slučaju u SAD-u npr. Ili ako podržavamo pozivanje Čanka na nerede u Novom Sadu, onda moramo podržati i one koji tuku pripadnike homoseksualnih parada. Ne može sloboda izražavanja biti dvojako interpretirana, za jedne važi sloboda a druge trebamo ugušiti. Naravno moji pozivi ovoj "modernoj" televiziji su uzaludni. Jer njihov profesionalizam se upravo ogleda u ovim dvojakim tumačenjima slobode, koje je instrumentalizovano od strane istih onih koji ne žele da gledaju bilo kakav srpski protest ili srpsku inicijativu.

Pozdrav iz Beograda.